ogled Erotski nesporazumi iz pretprošlog veka Radovan Beli Marković

podnaslovi } Erotski nesporazumi iz pretprošlog veka Kad se konačno prestalo s „malograđanskim virkanjem kroz ključaonicu” „Žensko pismo” uverava, makar jednom svojom granom

Kad se konačno prestalo s „malograđanskim virkanjem kroz ključaonicu”

, i kad nas je sa stranica revija zapljusnuo val nagote, ali ne one koja je izneta uljanim bojama, srpska književnost se zagrcnula od opisa suterenskih kopulacija, od prosute sperme po nužnicima zaturenih železničkih stanica, od prepoznatljivosti „svakidašnje (erotske) jadikovke”, od mučnih „guženja” po raznim Raškama, Kragujevcima, Lajkovcima, Rgotinama, Čumićima, Mionicama i Šapcima-Lapcima. Činilo se da je svim junakinjama i junacima srpske pripovedne proze ubrizgan ekstrakt „španske mušice” i da ništa tu ne fali, osim što se niko i nikad ne kupa, čak ni subotom, već po kneza Miloša adetu. I još nešto: ni pri površnom čitanju ne može se poreći da neki srpski pisci „tu stvar” u pravi čas ne bejahu poznali...
Postmoderna narativa upućuje na rafinovanu erotiku, nema strini ni tetaka, princeza Ateh sve izvodi iz do tada uobičajenih ravni, sve više je cveća i parfema, učene citatnosti, obojenih naočara, i šešira nalik na Semiramidine vrtove... „I sve manje prave j...ačine!”, prenuli su se već ostareli „partizanski naratori” i navalili da oživljavaju svoja erotska snatrenja, ali ne o drugaricama u bluzama od padobranske svile, s kojih svetlucaju „spomenice” i druga visoka odlikovanja, nego o devojčicama iz boljih kuća koje, kroz erotske inicijacije, bajagi prihvataju ne samo „stare momke”, nego i novi svet - već bolesno zahvaćen buntovničkim virusom slutnje o sveopštem kraju istorije. I još se ne može, bar ne u dogledno vreme, naslutiti ishod spora između onih pisaca koji su, glede „erotskog pisma”, za citiranje i onih koji prednost daju kitiranju, dok filološke cepidlake vavek rastrže dilema: citovanje ili kitovanje!